Пре сто година свој четворовековни јубилеј Црнојевићка штампарија прослављала је под именом Ободска штампарија. Двоумице између Цетиња и Обода (код Ријеке Црнојевића) као места рада штампарије испољиле су се и раније, а у некој мери остале су актуелне и до данас. Треба најпре констатовати оно што је изван сумње: у Псалтиру црнојевићком, који је објављен 1495. као трећа књига штампарије, а анализа слога показује да је са овом књигом почео слагачки рад — само што је био привремено прекинут, изричито је наведено да је штампан „на Цетињу"; и да нема тога податка, Цетиње је логично узети као место штампарије зато што је ту био двор њеног власника — Ђурђа Црнојевића; вероватни лик Цетињског манастира комбинован с ликовима аутора књиге на симболичној илустрацији у Петогласнику такође упућује на Цетиње као место рада. Према томе, штампарија је свакако цетињска и не остаје места за двоумицу Цетиње или Обод; питање је само да ли је, поред Цетиња, и Обод имао неки удео у историји штампарије. Основу за везивање штампарије за Обод дао је владика Петар Први. У његовој Краткој историји Црне Горе, у ствари рукописној хроници коју је под овим насловом објавио Д. Милаковић 1835, записано је како Иван Црнојевић „начини једну малу крепост више ријеке, која се зваше Обод, а потом би названа како и данас што се зове Црнојевића Ријека… При истој ријеки и дом за напечатавање црквенијех књигах сагради"; владика је, дакле, мислио да је штампарију засновао Иван Црнојевић, што морамо одбацити, али је вероватно имао неку основу да саму штампу повеже са Ободом. Већ сам овај владичин запис могао је подстаћи различита препричавања, према којима се с разложним опрезом односио Ватрослав Јагић: „Не треба свим причањима нашег доба безусловно вјеровати". Ипак ће бити да је везивање штампарства за Обод имало и реалну основу у томе што су на том месту налажена стара штампарска слова. О тим словима имамо сведочење П. А. Ровинског, и то не само да је о њима чуо од месног учитеља М. Ђурића и школског надзорника С. Чутурила, него и да је сам видео та слова (у С. Чутурила, осамдесетих година XIX в., в. подробније Немировски 1989, 63-66, такође Радојичић 1950, „Слова са Обода"). Подробније, мада знатно касније сведочанство оставио је Ђ. Сп. Радојичић (у наведеном раду). Сазнавши да Ријечанин П. М. Пејовић има неколико наводних ободских слова, он је преко Д. Вуксана добио отиске тих слова, међу којима је за Д и О оценио да би могла бити црнојевићка, док су друга била недовољно јасна за одређенији закључак. Ни слова ни отисци нису сачувани, те не можемо знати јесу ли то заиста била црнојевићка слова. И да је тај идентитет доказан, он би био само основ за хипотезе и нагађања. Између њих можемо са увереношћу одбацити изношену претпоставку да је штампарија најпре радила на Ободу, а онда пренесена на Цетиње. Да је тако било, драгоцени слог и метал не би на старом месту био расипан тако да се и који век касније обилно налази (на целе шаке — према неким причањима); такви налази били би могућни само на месту где је пропала штампарија, а не онде одакле је пресељена. Ближа би логици била претпоставка да је неко покушао преко Обода да спасава цетињску штампарску опрему, после невољног прекида рада штампарије. Друга би могућност била да је још у некој фази рада штампарије посао или његов део био дислоциран са Цетиња на Обод, као место с погоднијом климом и смештено на рибом богатом језеру. То су, међутим, само нагађања, која не доводе у питање чињеницу да је Црнојевићка штампарија била цетињска. С друге стране, сведочења о словима са Обода, колико год су остала недоречена и неверификована, не можемо сматрати пуком мистификацијом. Ободу свакако остаје извесно место у традицији и симболици нашег старог штампарства, макар због легенде која се око њега створила. (Из књиге Пет векова српског штампарства 1494–1994, Београд 1994.)
|