РАДИОНИЦА ЋИРИЛИЦЕ У СПЛИТУ
Академија умјетности у Сплиту
1 – 5. марта 2016.
ауторке: Ања Јовановић и Ирена Мухар
Почетком марта, као студенткиње четврте године Факултета примењених уметности из Београда, на позив Николе Ђурека, професора Умјетничке академије у Сплиту, добиле смо прилику да отпутујемо у Сплит где смо учествовале у радионици ћирилице. Циљ радионице је био да млади дизајнери који се баве обликовањем писма са простора бивше Југославије науче како тачно треба да изгледа ћирилица и како да се на исправан начин направе слова ћирилице у фонту у коме већ постоје слова латинице. Од осталих учесника радионице смо се разликовале јер је ћирилица наше писмо које добро познајемо, а слова карактеристична за српски језик већ смо имале у нашим скицама за фонтове које смо започеле у првом семестру.
Први дан је почео презентацијом модератора Иље Рудермана о његовом раду у пољу типографије и креирања фонтова. Оно што је интересантно јесте да се Иља бави креирањем ћирилице за већ постојеће, латиничне фонтове, као и то да је учествовао у многим великим пројектима у Русији. Тог дана смо се бавили и посматрањем самог изгледа ћириличних слова и експериментисањем са различитим алатима.
Наредни дани били су резервисани за израду ћириличног фонта од већ постојећег латиничног који смо припремили пре радионице, па смо радили верзале, куренте и потом сређивали резултате. Нажалост, нисмо имали довољно времена да се бавимо размацима, кернингом као ни неким комплекснијим функцијама у креирању фонтова али смо зато добили врло детаљну анализу форме слова.
Пошто је Иља из Русије, он се првенствено фокусирао на руску ћирилицу која је у неким деловима другачија од наше – зато смо касније причали о српским и бугарским алтернативама. Што се тиче бугарске ћирилице, сама форма слова тежи да буде што сличнија латиници. На пример, слова Л и Д имају троугласто тело у основи, суштински користећи форму слова А, за разлику од српске у којој је основа облик слова П. Још нешто што нам је било интересантно јесте да они ретко користе исте облике за слово К у ћириличној и латиничној верзији – најчешће се изглед тог слова разликује.
Поред практичног дела, током радионице имали смо и теоријска предавања. Једно предавање било је о историји ћирилице, како је настала, где и када су се појавили прва штампана дела. Највећи осврт је био на реформе Петра Великог и његов утицај који је допринео томе да ћирилица има данашњи облик. Петар Велики је путовао по Европи и био је очаран штампарством па је због тога наредио да се направе прва изливена слова за ћирилицу. Уз то је променио и само писмо – уложио је велики труд у изглед и одабир слова, а постоје и документи који показују како он уводи слова по узору на књижну латиницу, па је чак нека слова ћирилице сасвим избацио из употребе.
Друга презентација је била Terrible Cyrillic где смо разматрали системске фонтове у којима су лоше урађене ћирилице. У овом сегменту смо прегледали многе фонтове које користимо свакодневно – Myriad, Times, Times New Roman, Baskerville, Arial, Helvetica и многе друге. Кроз детаљну анализу покушавали смо да уочимо лоше урађене облике и детаље код појединачних слова и на крају закључили да од системских фонтова, Georgia има најбоље усаглашено ћирилично и латинично писмо. На пример, један од фонтова који се често користи код нас је Times који има прилично лошу ћирилицу – слово Д није довољно широко, слова К и Ж нису стилски комплементарна, нагиб левог потеза слова Л је превише оштар и друго.
Последњег дана имали смо заједничку презентацију где смо представили рад са радионице студентима и професорима Академије. За нешто мање од 4 дана, цела група је успела да креира ћирилични фонт и цело искуство је било врло интересантно за њихове студенте као и за нас а резултати радионице су били сјајни. Научиле смо много о начину размишљања при креирању фонта и сигурно ће нам знања са ове радионице помоћи у даљем раду у области типографије.
Још о радионици:
https://www.behance.net
Корисни ресурси:
http://www.typonine.com/
http://dailytype.com/
http://typejournal.ru/en/
